„Kada je u Igmanu bila neka bogomolja i oni što su proganjani bili imali su takav vjerski obred da su se umivali, molili se Gospodu bez slika i ničice padali. Nisu pili vino nit su krmetinu jeli.
Iguman, po njemu se prozvalo i planina Igman – njihov starješina Iguman. I gledajući u starim kitabima – u Indžilu, u suhufima Indžila – listovima, efendum biva. Ovdje je naglašeno na ovom jeziku 'Je’ti min ba’di-smuhu Ahmed' – Doći će poslije mene čovjek po imenu Ahmed, Muhamed, Mustafa, s. a. w. s. Ja neću doživiti – Iguman im rekao – a vi koji doživite, čim čujete – biće alameti za to – odmah ćete ići. Tražite taman da je na kraj svijeta. Eno ima kitab šerh Delaili-l-hajrata kada je Alejhiselamu pojavio se po šedžeretu, po evraku – po lišću... jazija je bila – La illahe ilallah Muhamedun resulullah – po lišću je pisalo.
Svijet kad je gled’o – ondašnji džahilijet – uh, ovo nešta ko crv izgrizo, šta je? Bilo je ipak onih pametnih ljudi – ovo nije crv, ovo je nešta, ovo ću ja sebi uzet za lijeka. Ko je uzeo sebi za lijeka dočekao je islam, koji su to bagatelisali nisu – nije ih Allah, dž. š., uputio.
Čuli su i krenuli su, 40 ih je krenulo odavde Muhamedu, s. a. w. s. Došli su svi – bosi. Muhamed, a. s., ih je uputio u Islam, šehadet i tako... Hazreti Omer je već bio uniš’o 40-i. On je 40-i islam primio, hazreti Omer, r. a. I doček’o ih hazreti Omer. Odakle su – iz (jevenih jerde) na staroturskom ‘nepoznate zemlje’ i tako to. Bosi – porijeklom bos, Bosna i tako to. Bosanci su bosi, njima pamet kasnije dođe, pošto prođe hal – razumiš. Trebali su – eh, kad vuk polomi zube – kasno mu je, efendum biva.
I dovu je učinio. Vas je 40, ja sam 40-i islam primio. Vas je 40, ja Rabbi, na taj đivar – na to mjesto – vi odakle ste bosi došli – dovu učinio da do Kijametskog dana islam bude u Bosni. Ne znači kad bi bilo stotinu muslimana u Bosni da nema islama. Ne znači da je sto miliona muslimana u Bosni da nema islama – da će ostati do Kijametskog dana.
A hazreti Fatima, r. a., po emeru svoga babe da him obuće kakve pripremi. Od devine kože izrezala je, da zamotaju noge – jer su ranjavi ono došli. Iz poštovanja, iz tazima nisu to htjeli na noge metnuti, nego na glavu. Ko malo ono Bosanac, malo... Vratili su se, razišli su se po svijetu, po emeru dragog Muhameda, s. a. w. s. Sedmerica su se vratila u Bosnu.
S koljena na koljeno, i babo mi je prič’o – i njemu njegov babo – i njemu... s djeda na djeda i tako to... Jedan je nad Kovačima ukopan. Allahberum jel to pritisnuto binama... Je li... Al’ poznat će se, doće zeman kad neće biti bina. Dva metra snijega neće biti na tome mjestu. Jedan od ashaba. I dova je na ovome i on inšallahu teala, neće se ovdje islam ugasiti.“
