U svakodnevnom govoru često se može čuti izreka “e, što ne mogu na (h)erende kora”, u nekim slučajevima sa glasom “h”, u nekim bez. Ova izreka otprilike bi značila isto što i mlaćenje prazne slame, dakle, priča za dangubljenje, nemoguća misija i preuveličavanje.
A ipak, naš narod u nekim sluačjenivima voli “kore na irende”. Naime, Alija Lakišić je u “Bosanskom kuharu” zabilježio ovaj recept Amidža Dekike kao slano jelo koje se zove: “kore na irende”.
Za ovo jelo recept je izgubljen - zaboravljen. Po mišljenju nekih sarajevskih aščikaduna to bi mogla biti pečena jufka - (kore), koje se umjesto mesom dolme (filuju) izrendanim (ribanim) sirom. Kore se ubacuju u vrelu vodu, slažu u tepsiju, posipaju ribanim sirom, opet pokriju umočen im korama, začine i peku.
Recept za pitu “kore na irende” možda jeste izgubljen, ali izreka je ostala. A da li je izreka vezana za ovo jelo, ne znamo. Možda.
