Od nas vezir Ibrahimpaše, serdara nad vojskom bosanskom.
Dajemo na znanje vojvodi Marku Serdanoviću: neka znate, kako nam listi dohode od sandžaka hercegovačkoga Ahmetpaše. Piše nam, da se Primorje odnevirilo i Latinom pridalo, mi tomu ne mogosmo sa svim virovati. Kada bi tako bilo, valjalo bi, da izgubite sva svoja dobra i starine; zašto, ko ima pamet dobro zna, da vi to ne morete živiti, ni u rat ni u mir, preko volje čestitoga Otamnovića. Ako se župa po sili i po ričih latinskih za nevolju pridala, u sili sramote nije, to vam se neće za zlo primiti, bit ćete opet pomilovani s carske strane, bolje odsle nego dosle. To je čas i kiler čestitoga cara, na sramotu niko ne može s tim voljan biti, niti je dosle carsko ništo ostalo u Latinih, niti će to ostati. Zato nam istino pišete i dajte na znanje, je li istina kako piše Ahmetpaša; sebi život ni poštenje ne gubite, niti nas tamo trudite. Što se dosle zgodilo, moremo vam razumiti, da vam nije po dobroj volji bilo; i dosle se tako nahodilo i prašćalo sa strane čestitoga cara, a vi ćete biti opet, ki ste i bili, i svim bolje pomilovani, i s carevim hlibom uzvišeni biti. Na vrime vašu pravu misal nam kažite, da i mi istini glas u Portu pišemo i nastojimo čestitoga cara prave sluge opraviti i pomilovati a ko bi neviran bijo, i njega čim je dostojan narediti, i ne drugo. Nadamo se, da ćete poći onom stazom, kako vam su i oci
hidili i na vrime nam istini glas dali, i ne drugo. Na hrptu: Da se dade u ruke vojvodi Marku Serdanoviću u Kučiće iliti di se naće.
Odzada stoji: Pašino pismo knezu Manu (Marku) Sredanoviću.
