Mnogo je tekstova o nani Fati napisano, odigrane su pozorišne predstave, snimljeni dokumentarni filmovi, organizirane izložbe... Ali da bi svakome bilo jasno zašto je nana Fata to što jeste, treba poslušati i njene poruke, savjete, njenu životnu filozofiju.
Nana Fata jedne prilike ovako je savjetovala: “Šaljite svoju đecu u džamije, sve se more poznati koje dijete zna učiti i ide da klanja. Kad uđem, a sve starinje, meni se stuži. Đe god dođem i vidim omladinu srce mi je puno.”
Savjetujući Bošnjake u Beču svojevremeno je nana Fata poručila: “Molila bih vas, svoje čuvajte. Tražite svoje pravo đe god da ste u svijetu, nemojte šućeti, svijetlo gledajte. (...) Mi što smo ostali u Bosni mi smo ispaćeni. Al' neko mora i Bosnu voditi.
Zafaljujem se i vama kad se u tuđoj zemlji borite za Bosnu. Dođite u Bosnu da vidite Bosnu. Nemojte je zaboraviti. Nemojte je ostaviti. Nemojte da je ostavite onom što vas je proćer'o, svoje pravo dobijte, pa ako hoćeš vrati se, ako nećeš nemoj, ali svoje pravo dobij. Dovedite đecu da vide šta je ostalo.
Đe god živite svoje volite, svoju tradiciju poštujte, nemojte skrenuti s puta, nekol'ko ljudi koji vas vode slušajte pa makar bilo i teško. Godinama vodim borbu, tri put su me tukli, izgonili, ne daju, stotine policajaca dolazilo, pa su i kuju nabavili, a i ja sam plaha, nabavila motku. E, hajte sad ko smije nek' dođe.
I vi budite hrabri. I budite dobri, slušajte se, slušajte jedni druge. Ne dajte ni vi svoje, ne dajte da ostane dušmanima. Bolje poklonite jedno drugom. Kad pomislim na svoju đecu što su otišli po svijetu, pomislim, otiš'o je lijepi islam preko granice.”
