fbpx

Naša Maša i ruski Medvjed

Šta god da je u pitanju, jedno je sigurno, ovo je ogroman autogol i za tragikomičnog Mašića, no posebno za ionako uzdrmani SDP, i to u trenutku kada ovoj stranci na samrti takvi autogolovi najmanje trebaju.

Piše: Mustafa DRNIŠLIĆ

 

Kako protumačiti ponašanje i izjave Damira Mašića, političkog direktora SDP-a BiH? Mašić kao da je odlučio da u javnosti uništi i ono malo dobre volje spram SDP-a tako što će se ponašati poput karikature negativca, poput nekog komičnog zločestog lika iz crtanih filmova. Zašto je Mašić odlučio da obznani svekolikoj javnosti da se nada da će Dodik i Čović preuzeti gotovo posljednju državnu instituciju koja radi svoj posao i od nje napraviti ono što su napravili od VSTV-a? Čemu taj javni i sramotni salto mortale?

Dovoljno je pogledati Mašićev tvit pa da postane jasno da je u ovoj sasvim otvorenoj podršci velikosrpskoj i velikohrvatskoj politici Mašić usamljen čak i među prijateljima i simpatizerima jer njegov status ima tačno jedan lajk, ali desetine negativnih komentara. I otkud Mašiću takvi antidržavni i sasvim velikosrpski stavovi? O čemu je riječ?

Da li je Mašić pretrpio neki oblik nervnog sloma radi sve očitijeg propadanja SDP-a pa ne zna šta piše, ili možda zna šta piše, no ne zna da to ne bi trebao činiti? Da li je Mašićeva mržnja spram SDA toliko velika i strastvena da bi on radije prepustio državne institucije, i to one kritične, kakva je obavještajna agencija, u ruke velikosrpskih i velikohrvatskih kadrova, samo ako će mu to podariti iluziju da je time nekako naštetio Stranci demokratske akcije?

Postoji li veza između Mašićevog gotovo erotičnog velikosrbovanja i Mašićevog drugovanja s uposlenikom Ambasade Rusije u BiH Nikolayom Manulikom? Da li Mašićevo neprijateljstvo prema ovoj državnoj agenciji, posebno prema njenom direktoru Mehmedagiću, a koji obavljaju odličan posao u smislu odbrane države od prodora obavještajnih agencija susjednih država, stoji u nekoj korelaciji s Mašićevim poznanstvom s Davorom Franićem, šefom kabineta direktora Sigurnosno-obavještajne agencije (SOA) Republike Hrvatske?

Da li su Mašićevi politički kapaciteti i horizonti zaista toliko patuljasti ili je možda u pitanju jedna opservacija koja se može pročitati na internetu, a koja kaže da Damir Mašić, koji je rat proveo u Beogradu pa se tamo i formirao kao osoba, ustvari politiku jednostavno posmatra i tumači iz srbijanske perspektive jer drugačije i ne može.

Šta god da je u pitanju, jedno je sigurno, ovo je ogroman autogol i za tragikomičnog Mašića, no posebno za ionako uzdrmani SDP, i to u trenutku kada ovoj stranci na samrti takvi autogolovi najmanje trebaju.

PROČITAJTE I...

“Omarska” je skoro ispražnjena 6. augusta 1992. godine. Od 3.334 registriranih logoraša (a bilo ih je više), približno 1.250 preživjelih prebačeno je u logor “Manjača” (među njima i moj amidža), oko 780 za logor “Trnopolje” (među njima i moj otac), a mi, 173 muškarca i 5 žena, ostali smo u logoru. U toj grupi, koja je bila predviđena za likvidaciju, saznat ćemo kasnije, ostao je i Šerif Velić, koji je prije deset dana u Kozarcu imao promociju svoje knjige: Sačuvano od zaborava. U ovo surealno vrijeme korone Šerif će obići Bosnu s još jednom životnom pričom preživjelih iz srpskih logora. Logoraš i borac Armije RBiH koji u osmoj deceniji života ostavlja svoj memorijal Omarska

PRIDRUŽITE SE DISKUSIJI

Podržite nas na Facebooku!