Baronesa Arminka Helić, članica Britanske kuće lordova i bivša specijalna savjetnica britanskog ministra vanjskih poslova Williama Haguea, u svom autorskom tekstu koji je napisala za briselski Politico, a u kojem se osvrnula i na aktuelnu političku situaciju u Bosni i Hercegovini, naglašava važnost ovog regiona za evropsku stabilnost i sigurnost.

Smatra da je Zapadni Balkan, uprkos svojoj turbulentnoj historiji, region od strateške važnosti za Evropu.

Stategijska važnost Balkana

Iako je ovaj dio Evrope dugo bio zapostavljen i smatran nestabilnim dvorištem kontinenta, danas bi mogao postati ključni faktor u oblikovanju buduće evropske bezbjednosne i spoljne politike.

- Zapadni Balkan je odavno bio viđen kao izvor nestabilnosti i konflikata. Poznate su izjave poput one njemačkog kancelara Otta von Bizmarca, koji je rekao: "Balkan nije vrijedan života ni jednog pomeranskog grenadira." Sličan stav je imao i britanski lord Salisbury, koji je smatrao da je istočno pitanje nerazrješivo i da je jedino što se može učiniti to da se situacija ne pogorša. Ove riječi su oblikovale evropsku politiku prema ovom regionu tokom jednog stoljeća, sve do krvavih ratova devedesetih godina prošlog stoljeća koji su pokazali tragičnu cijenu takve indiferentnosti - napisala je u tekstu.

Iako je Zapadni Balkan imao mnogo nesretnih trenutaka, danas je, kako navodi, ovaj region daleko od toga da bude zanemaren.

- Upravo suprotno, on je sada ključan za evropsku sigurnost, jer se na Balkanu sreću interesi velikih sila poput Rusije i Kine, a istovremeno je i glavni tranzitni koridor za ilegalnu migraciju, trgovinu oružjem i organizirani kriminal. Takođe, u trenutnom geopolitičkom okruženju, kada se Evropa suočava sa najizazovnijim periodom od Hladnog rata, ovaj region može postati razlog za jedinstvo, a ne podjele - ističe baronesa.

Istina je da Zapadni Balkan nudi poligon za sigurniju i efikasniju Evropsku odbrambenu politiku - posebno ako blok može djelovati zajedno kako bi spriječio novu krizu u Bosni i Hercegovini. Dalje tvrdi da je ova zemlja već decenijama na ivici političke nestabilnosti, a nakon presude lideru bosanskih Srba Miloradu Dodiku, koji je optužen za podrivanje državnih institucija, BiH se našla u najtežoj krizi od rata 1992-1995. godine.

- Iako je Dodik osuđen na godinu dana zatvora i šestogodišnju zabranu obavljanja političkih funkcija, prijetnja secesijom i dalje visi nad BiH. Dodik, uz podršku predsjednika Srbije Aleksandra Vučića i mađarskog premijera Viktora Orbána, nastavlja s opstrukcijama prema državnim institucijama. Uprkos ovom političkom metežu, Bosna i Hercegovina je izdržala pritiske, a njene državne institucije su ostale funkcionalne. Međunarodna zajednica, predvođena Sjedinjenim Američkim Državama jasno je osudila Dodikove separatističke težnje. Američki državni sekretar Marco Rubio je poručio da Dodikovo ponašanje ugrožava sigurnost BiH i pozvao sve političke lidere u zemlji na konstruktivan dijalog. Slične poruke dolazile su i iz Londona, Berlina, Pariza, Brisela i Madrida, što je pomoglo da se situacija malo smiri. Ipak, jasno je da čvrsta politička podrška nije dovoljna da se potpuno zaustavi prijetnja destabilizacije - objašnjava Helić.

Prijetnje sa svih strana

A tu su i drugi problemi. Rusija, kaže, i dalje aktivno koristi Zapadni Balkan kao teren za širenje svog uticaja.

- Kremlj koristi političke nesuglasice i unutrašnje probleme u balkanskim državama kako bi dodatno pogoršao situaciju. Slično tome, Vučić u Srbiji suočava se s ozbiljnim protestima zbog korupcije i autoritarne vlasti, a može pokušati da skrene pažnju na spoljni faktor, kao što je Bosna i Hercegovina, kako bi konsolidovao svoju unutrašnju vlast. Ova taktika bi bila u skladu sa njegovom strategijom ujedinjenja svih Srba u jednu državu, poznatom kao "Srpski svet" - navodi.

Posebno podvlači da Evropa sada mora da preuzme odgovornost za situaciju na Balkanu.

- Iako se region suočava s prijetnjama sa svih strana, Evropa ima alate da stabilizuje situaciju. Tu su evropske snage u BiH (EUFOR), NATO štab u Sarajevu, Kancelarija visokog predstavnika... No, da bi ovi mehanizmi bili efikasni, potrebna je čvrsta politička volja. Evropska unija treba da bude proaktivna i preduzme konkretne korake, a jedan od njih bi mogao biti davanje sigurnosnog jamstva Bosni i Hercegovini. To bi doprinijelo stabilizaciji, jer bi se zaustavila stalna pitanja o granicama, koja samo stvaraju nesigurnost i političke tenzije u regionu - istakla je Helić.

I dalje naglašava da je Zapadni Balkan od ključne važnosti za Evropu.

- Iako se region suočava s velikim izazovima, ima potencijal da postane mjesto na kojem će Evropa ponovo pokazati svoju snagu i sposobnost da reaguje na prijetnje. Ovdje nije riječ samo o proširenju, već o očuvanju stabilnosti, zaštiti granica i jačanju demokratskih institucija. Evropa ima šansu da pokaže da nije samo pasivni posmatrač, već aktivni akter u oblikovanju budućnosti Balkana. Iako je prošlost Balkana bila obilježena nesigurnošću, sada je na Evropi da pokaže da je u stanju da štiti svoje interese, očuva mir i stabilnost, i bude lider u suočavanju sa velikim geopolitičkim izazovima. Spasiti Bosnu i Hercegovinu može značiti i spasiti samu Evropu - zaključuje ona.