U Sarajevu se ovih dana mogu vidjeti stotine migranata. Na proputovanju su za Bosansku krajinu. To svake jeseni i pred zimu postaje pravilo. Sprema li nam Evropska unija novu vrstu viza?

Reforma pravosuđa, odlučnija borba protiv korupcije i usklađivanje vanjske politike s Evropskom unijom ključne su pretpostavke za nastavak našeg puta, govore nam iz “trojke”.  

Zar upravo “trojkaši” nisu do neki dan tvrdili da su 100 posto uskladili našu vanjsku politiku s Evropskom unijom?

Denis Bećirović 6. marta 2024. godine: “Posebno želim istaći da je Bosna i Hercegovina u 2023. uskladila svoju vanjsku politiku sa vanjskom i sigurnosnom politikom EU stoprocentno. To se nikada do 2023. godine nije dogodilo.”

Ministar vanjskih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković učestvovao je 23. septembra 2024. godine na sastanku ministara vanjskih poslova zemalja zapadnog Balkana i zemalja Grupe “Prijatelji Zapadnog Balkana”, održanom na marginama 79. zasjedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u New Yorku. Tada je rekao da je Bosna i Hercegovina u potpunosti uskladila vanjsku politiku s vanjskom i sigurnosnom politikom Evropske unije te će tako nastaviti i u budućnosti.

Šta se dogodilo pa Evropska unija, više od godinu nakon Bećirovićeve izjave i samo mjesec nakon izjave ministra Konakovića, između ostalog, traži usklađivanje vanjske politike Bosne i Hercegovine s politikom Evropske unije?

Ništa se posebno nije promijenilo, samo je jedno priča naših optimističnih funkcionera, uglavnom za upotrebu u Bosnu i Hercegovinu, a drugo stvarnost. 

Andrej Plenković, premijer Republike Hrvatske, bio je najglasniji u tome da Bosna i Hercegovina treba uskladiti svoju viznu politiku s Evropskom unijom. Tako nam je na hrvatsko insistiranje postalo prioritetno vizno usaglašavanje: “Zagovaramo potpuno usklađivanje vizne politike država susjedstva s Europskom unijom kako bi se zaustavila neprihvatljiva praksa da ljudi dolaze u Beograd i Sarajevo bez viza i onda postaju ilegalni migranti koji pokušavaju prijeći zelenu granicu”, rekao je Plenković.

“Četrdeset posto ilegalnih migranata koje je zaustavila hrvatska policija tako je došlo u regiju”, dodao je Plenković u razgovoru za France 24. Ostvaruje se ono hrvatsko uslovljavanje europskog puta Bosne i Hercegovine, počevši od Izbornog zakona po željama HDZ-a, preko pitanja granica, pa do ovog problema s viznim režimom. Naravno, to je samo početak ucjena. Problem koji Plenković ne spominje jeste da i kada Bosna i Hercegovina uvede vizni režim i uskladi se sa Evropskom unijom, ovdje opet mogu dolaziti migranti i pokušavati ilegalno ući u Hrvatsku, to jest u Evropsku uniju. Evropska unija faktički uvodi vize za balkanske zemlje kroz sisteme EES i ETIA, iako licemjerno tvrde da to neće biti vize.

Privremeno je Evropska unija odgodila uvođenje sistema ETIAS (European Travel Information and Authorisation System) i EES (Entry/Exit System), koje je prethodno bilo najavljeno za 10. novembar ove godine.

Ylva Johansson, komesarka za unutrašnje poslove Evropske unije, potvrdila je da EES (Entry/Exit System), koji treba zamijeniti ručno pečatiranje pasoša automatskim biometrijskim provjerama, neće biti uveden 10. novembra kako je prvobitno planirano. Trenutno nije poznat tačan datum početka primjene oba sistema, a kao razlog za odgađanje navodi se, između ostalog, i informacija da su Njemačka, Francuska i Holandija obavijestile Evropsku uniju da njihovi granični računarski sistemi neće biti spremni na vrijeme za rok u novembru.

Podsjećamo, ETIAS i EES sistemi osmišljeni su kako bi se unaprijedila sigurnost unutar Šengenskog prostora, zamjenjujući tradicionalno pečatiranje pasoša automatskom autorizacijom i prikupljanjem biometrijskih podataka, uključujući otiske prstiju i fotografije putnika iz zemalja kojima nije potrebna viza za ulazak u Evropsku uniju.

Dakle, uzimaju ti otiske prstiju i fotografije na graničnom prelazu i još nas zabavljaju pričom da to nije viza. To je nehumaniji postupak od uobičajenog izdavanja viza

Ovih dana predsjednica Europske komisije Von der Leyen i odlazeći Borell i Varhely obećavaju nam novo proširenje Evropske unije do kraja mandata nove Europske komisije 2029. godine, a istodobno nam namjeravaju uvesti nove sisteme vize, što je ogroman korak unazad.

Dakle, Evropska unija nam uvodi vize i još od nas traži da mi uvedemo vize prijateljskim zemljama i tako drastično narušimo političke, ekonomske i druge veze s tim državama. To bi nesumnjivo tragično pogodilo turizam kao razvojnu granu naše privrede. Kako bi osigurala dobro vođeno migracijsko i sigurnosno okruženje, Bosna i Hercegovina mora biti u potpunosti usklađena s viznom politikom Evropske unije. Bosna i Hercegovina i dalje ima sporazume o bezviznom režimu s nekoliko država za čije su državljane potrebne vize Evropske unije: Turska, Azerbejdžan, Bahrein, Kina, Kuvajt, Oman, Katar, Rusija i Saudijska Arabija.

Jednostrano uvođenje viza za tih nekoliko zemalja moglo bi se opisati kao vanjskopolitički, pa i sigurnosni harakiri. To bi bilo teško narušavanje prijateljskih a pogotovo ekonomskih veza, smanjenje investicija i niz drugih ozbiljnih nevolja.

U međuvremenu nam se igraju stare i nove igre oko pumpanja migranata u našu zemlju. Da li je Hrvatska uskladila svoj brutalni odnos prema migrantima s evropskim standardima poznat po eufemizmu push back? Koji uključuje premlaćivanje, maltretiranje, ponižavanje i pljačkanje migranata i prisilno vraćanje u Bosnu i Hercegovinu bez dozvole i saglasnosti naših vlasti?

Italijanska premijerka Giorgia Meloni napravila je u dogovoru s albanskim premijerom Edijem Ramom prihvatni centar za migrante u Albaniji (za oko 36.000 migranata), odnosno parkiralište za migrante koji su došli u Italiju. Rama misli da je napravio veliki korak na evropskom putu, a nije. Postao je samo zapadna igračka koja radi ružan posao za male benefite. Da li ti migranti ostaju u Albaniji ili ih se pušta da idu drugim rutama?

Migranti u Bosnu i Hercegovinu ulaze a da ih niko ne pita gdje su bili i gdje su evidentirani prije ulaska u našu zemlju. Grčka ih je puna jer im je najbliža migrantskim rutama. Dakle, bili su u Evropskoj uniji (Grčkoj), pa su istjerani, pa onda protrčavaju kroz Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju do Bosne i Hercegovine, gdje im je onda zabranjen ulazak u Evropsku uniju na hrvatskoj granici. Niko migrante ovdje u Bosni i Hercegovini ne pita niti vodi takvu evidenciju: gdje su prvobitno bili prije nego što su ušli u Bosnu i Hercegovinu (možda u Albaniji). Ta evidencija bila bi neophodna. Ako ništa da damo pristojan odgovor dvoličnoj evropskoj i politici naših susjeda i komšija.

A što se tiče naših političkih lidera i taktike koju imaju za ulazak u Evropsku uniju, njihova je ključna koncepcija da će nas u EU pustiti “sazad”.