Nema formalne odluke o zamrzavanju evropskih finansijskih sredstava Srbiji, potvrdila je Evropska komisija.

- Nije bilo odluke o zamrzavanju sredstava ili nečeg sličnog - potvrdio je portparol Komisije Marcus Lamer.

- Evropska komisija kontinuirano procjenjuje da li su ispunjeni relevantni uvjeti za podršku u okviru finansijskih instrumenata EU. Ovo je dio uobičajene implementacije ovih instrumenata i primjenjuje se tokom cijelog procesa, uključujući i kada je u pitanju Plan rasta u fazi svakog zahtjeva za plaćanje - dodao je briselski portparol.

On je ponovio zabrinutost evropskih institucija zbog usvajanja pravosudnih zakona, te je naveo da se očekuje od Srbije da u potpunosti primijeni mišljenje Venecijanske komisije o ovom zakonodavstvu.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je 30. aprila izjavila da je Komisija stopirala isplatu finansijskih sredstava zbog spornih pravosudnih zakona.

- Za sada smo zaustavili sve isplate iz Plana rasta zato što je Srbija nazadovala u oblasti pravosuđa i dokle god to ne popravi, neće moći da dobije finansijsku podršku EU - izjavila je komesarka Kos govoreći na Univerzitetu u Fribourgu u Švicarskoj.

Sporni, tzv. "Mrdićevi zakoni", usvojeni u januaru ove godine, za Evropsku uniju predstavljaju korak unazad u procesu integracija Srbije prema EU. Komesarka Kos je i ranije u više navrata upozoravala da ovi zakoni ograničavaju nezavisnost pravosuđa.

Venecijanska komisija je 24. aprila ocijenila da se nedavnim izmjenama seta pravosudnih zakona u Srbiji uklanjaju prethodno postojeće zaštite autonomije tužilaštva.

Ovo ekspertsko tijelo Vijeća Evrope izdalo je Srbiji devet preporuka kako da otkloni nedostatke. Evropska unija traži od Srbije da u potpunosti primijeni sve preporuke Venecijanske komisije u vezi s pravosudnim zakonima i da istovremeno obustavi primjenu ovih zakona do njihove izmjene.

Iz sredstava Plana rasta Srbija ima pravo na ukupno 1,588 milijardi eura za period između 2024. i 2027. godine.

To uključuje i grantove i kredite namijenjene podršci reformama, a sredstva se isplaćuju dva puta godišnje na osnovu ostvarenog napretka.

Srbija je iz prve tranše isplate iz evropskog Plana rasta u januaru dobila nešto više od polovine namijenjenih sredstava, jer je konstatirano da je od sedam planiranih reformi ispunila samo tri.

Umjesto predviđenih 112 miliona, zemlja je dobila 61,1 milion eura.

Zajedno sa sredstvima iz predfinansiranja (sedam posto od cjelokupne dodijeljene sume), ukupna suma koju je Srbija do sada dobila iz Plana rasta iznosi 167,59 miliona eura, piše Radio Slobodna Evropa.