Evropske ekonomije pretrpjele su ogromnu finansijsku štetu otkako je počeo rat u Ukrajini i uvedene sankcije Rusiji.

Prema procjeni ruskog Ministarstva vanjskih poslova, ukupni ekonomski gubici evropskih zemalja od 2022. do 2025. godine dosežu do 1,6 biliona (hiljada milijardi) eura.

Ovu brojku Moskva navodi u zvaničnom saopćenju, uz tvrdnju da su sankcije više pogodile evropsku privredu nego rusku.

Iako se radi o procjeni iz Rusije - koja je politički motivisana i nije potvrđena nezavisnim analizama - jasno je da je rat izazvao velike poremećaje na evropskom tržištu energije, industrije i trgovine.

Zašto su gubici tako veliki?

Evropa je od početka rata bila primorana da se u rekordnom roku odvoji od ruskog gasa i nafte, što je dovelo do: historijski visokih cijena energenata, smanjenja industrijske proizvodnje, posebno u Njemačkoj, poskupljenja robe i inflatornih pritisaka, usporavanja izvoza i rasta BDP-a.

Posebno su pogođene zemlje čija je privreda snažno oslanjana na uvoz jeftinog ruskog gasa - poput Njemačke, Italije, Austrije i Mađarske.

Industrijski giganti u hemijskom, metalurškom i automobilsko-proizvodnom sektoru pretrpjeli su ozbiljne troškove zbog poskupljenja energije i sirovina.

Moskva: Ruska privreda raste, Evropa trpi

Rusko ministarstvo tvrdi da se evropske ekonomije teško oporavljaju, dok je Rusija "pokazala otpornost".

Prema njihovoj interpretaciji, sankcije su imale efekat "bumeranga" i više pogodile Zapad nego samu Rusiju.

Međutim, važno je naglasiti da ove procjene dolaze iz političkog izvora i predstavljaju stav Moskve u aktuelnom geopolitičkom nadmetanju.

Nezavisne međunarodne institucije nisu potvrdile procjenu o gubitku od 1,6 biliona eura, ali se slažu da je cijena evropskog ekonomskog prilagođavanja ogromna.

Nezavisni ekonomisti: Evropa je platila visoku cijenu, ali dugoročno dobija sigurnost

Neovisne analize procjenjuju da je Evropa izgubila stotine milijardi eura zbog: energetskog šoka, subvencija za domaćinstva i kompanije, prekida trgovine s Rusijom, povećanih vojnih izdataka, usporavanja industrijske aktivnosti.

Ipak, prema evropskim ekonomskim institucijama, dugoročna korist je smanjenje ovisnosti o ruskoj energiji i jačanje sigurnosne strategije - što se smatra ključnim u kontekstu budućih prijetnji i nestabilnosti.

Rat u Ukrajini donio je Evropi najveće ekonomske poremećaje u posljednje tri decenije.

Procjena od 1,6 biliona eura predstavlja ruski pogled na štetu, ali bez sumnje - Evropa je platila ogromnu cijenu stabilizacije tržišta, energetske nezavisnosti i geopolitičke sigurnosti.