Bolest se uvukla u javna preduzeća

U poslovanju državnih preduzeća posebno su problematične obaveze koje su u stalnom porastu. Poređenja radi, ukupan javni dug države jeste 40,5 posto GDP-a Bosne i Hercegovine, a obaveze, odnosno dugovanja državnih preduzeća jesu 26 posto GDP-a. Dugovi za porez iznose 3,9 posto GDP-a, koliko iznose i dugovi prema dobavljačima

Piše: Jakub SALKIĆ

U poslijeratnoj Bosni i Hercegovini najveća želja nezaposlenih i mnogih zaposlenih u realnom sektoru jeste “pos’o u državnoj firmi”. To se smatra preduvjetom za idealan život u BiH. Zato i ne čudi što radna mjesta u javnim preduzećima (uvriježeno državnim) koštaju po 10-ak hiljada maraka, makar tako pokazuju aktuelni sudski postupci. S jedne strane, imamo tu percepciju idealnog radnog mjesta u javnom preduzeću firmi gdje se malo radi, a plaća je visoka, dok, s druge strane, imamo jasne pokazatelje da mnoga državna preduzeća nisu održiva, te da su opterećena brojnim problema, od enormnih dugova do viška zaposlenih. Iako mnogo toga o državnim preduzećima znamo, do sada nismo imali sveobuhvatnu analizu sektora javnih kompanija u Bosni i Hercegovini. Takvu analizu objavili su nedavno šef misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u BiH Francisco Parodi i Bobana Čegar.

Javna preduzeća jesu ona u kojima Vlada na bilo kojem nivou (općina, kanton, entitet, država) ima udio u vlasništvu od najmanje 50 posto. Treba napomenuti da su to privredna društva koja prihode ostvaruju na tržištu i ne finansiraju se iz budžeta.

Ove firme čine veliki dio privrede Bosne i Hercegovine i utječu na makroekonomske rezultate, fiskalnu održivost, tržište rada i konkurentnost. Prema podacima koje su prezentirali Parodi i Čegar, u Bosni i Hercegovini danas posluje 548 javnih preduzeća, od toga ih je 313 u Federaciji BiH, a 235 u entitetu Republika Srpska. Ova preduzeća zapošljavaju 80.000 radnika, 52.500 u Federaciji BiH, 27.500 u RS-u.

Državna su preduzeća, navodi se u analizi, 2017. godine ostvarila prihode u iznosu od 6,7 milijardi maraka, od toga, preduzeća sa sjedištem u Federaciji BiH 4,6 milijardi maraka, a preduzeća u RS-u 2,1 milijardu. Vrijednost imovine koju su te godine posjedovale javne kompanije iznosila je 30,9 milijardi maraka, 19 milijardi odnosi se na firme iz FBiH, a 11,9 na firme iz RS-a. Istovremeno, dugovanja javnih firmi iznosila su 8,1 milijardu maraka. Firme iz Federacije BiH dužne su 5,2 milijarde maraka, dok su firme iz RS-a dužne 2,9 milijardi.

Rezultate rada javnih preduzeća svakako treba uzeti s rezervom zato što 134 preduzeća ne podnosi na vrijeme finansijske izvještaje nadležnim agencijama.

Što se tiče vlasničke strukture, u vlasništvu općina u Federaciji BiH jeste 156 javnih preduzeća, a u RS-u 123, kantoni su vlasnici 32 preduzeća, dok su entitetski nivoi vlasti, FBiH i RS, vlasnici 48, odnosno 49 preduzeća. No, tih 97 preduzeća na entitetskom nivou u svom vlasništvu drži 87 posto ukupne imovine državnih preduzeća i zapošljavaju 58.000 ljudi. U pogledu veličine, najviše je malih preduzeća – 277, srednjih 114 i velikih 73. Iako je najviše malih i srednjih preduzeća, najveći broj radnika skoncentriran je u velikim.

Kako navode Parodi i Čegar, poslovanje ovih državnih preduzeća čini oko petine ekonomije Bosne i Hercegovine. Međutim, sektor državnih preduzeća generira gubitke, a dividende koje ostvaruje ono malo profitabilnih preduzeća vrlo su male. Dividende državnih preduzeća 2017. godine činile su 0,3 posto GDP-a, dok je dobit državnih preduzeća bila 0,2 posto GDB-a. U 2017. godini 18 firmi isplatilo je dividende u ukupnom iznosu od 80,7 miliona KM, od čega su 95 posto tog iznosa isplatili “BH Telecom”, “Elektroprivreda BiH” i “Autoputevi RS”.

“BH Telecom” je isplatio 67,5 miliona KM dividende, “Elektroprivreda BiH” 5,11 miliona, JP “Autoputevi RS” 4,06 miliona, “Unis Ginex” 1,2 miliona, “Igman” Konjic 1,2 miliona, “Gas-Res” 482.767 KM, HE na Trebišnjici 375.188, JP Vodovod i kanalizacija Zenica 300.000 KM, “Gas promet” Pale 254.706, JP za vodovodnu djelatnost Spreča 67.706, HEV a. d. Mrkonjić‑Grad 20.043 KM, HE na Drini 8.760 i Kulturno-informativni centar “Prača” 4.850 maraka.

Ono što je posebno problematično u poslovanju javnih preduzeća jesu obaveze koje su u stalnom porastu. Poređenja radi, ukupan javni dug Bosne i Hercegovine jeste na nivou 40,5 posto GDP-a BiH, a obaveze, odnosno dugovanja državnih preduzeća jesu 26 posto GDP-a, s tim da kratkoročne obaveze čine dvije trećine ukupnih obaveza državnih preduzeća. Dugovi za porez iznose 3,9 posto GDP-a, koliko iznose i dugovi prema dobavljačima.

Najviše dugova napravile su državne firme koje posluju u sektorima transport i skladištenje (48 posto ukupnih obaveza), energetika (22 posto) i rudarstvo (10 posto).

Što se tiče neizmirenih poreznih obaveza, one su uglavnom skoncentrirane u Federaciji BiH u formi neuplaćenih doprinosa, što se može smatrati vrstom podrške države preduzećima, a s druge strane, takva vrsta podrške preduzećima nanosi štetu penzionom sistemu i kvalitetu zdravstvene zaštite.

Državne firme u Federaciji BiH dužne su 1,16 milijardi maraka za poreze, a firme u RS-u 39 miliona. U analizi stoji da 20 najvećih dužnika drži 89 procenata ukupnih poreskih obaveza državnih preduzeća. Najveći su dužnici: Željeznice FBiH 203,9 miliona KM, sarajevski GRAS 159,9 miliona, Rudnici “Kreka” 137,3 miliona, RMU “Zenica” 121,1 milion, RMU “Kakanj” 71,7 miliona, RMU “Breza” 71,3 miliona, “Hidrogradnja” u stečaju 67,6 miliona, Željezara “Zenica” 55,9 miliona, “Agrokomerc” 43,6 miliona, RMU “Abid Lolić” 26,9 miliona KM, Fabrika obuće “Aida” u stečaju 21,9 miliona, Radiotelevizija BiH 18,3 miliona KM, “Pretis” 16,4 miliona, “Zrak” 10,6 miliona, Šumsko privredno društvo ZDK 9,9 miliona, “Binas” 9,2 miliona, “Granit” 8,3 miliona, KJKP “Park” Sarajevo 8,3 miliona, KJKP Vodovod i kanalizacija Sarajevo 7,1 milion i RMU “Đurđevik” 5,9 miliona.

Iako prave velike gubitke i izbjegavaju obaveze, državna preduzeća, kako smo već rekli, najpoželjniji su poslodavci. Oko 27 posto ukupnog broja zaposlenih u BiH radi u javnim preduzećima i javnoj upravi – 80.000 u državnim firmama i 129.000 u javnoj upravi, nasuprot 408.000 zaposlenih u privatnom sektoru.

Zanimljiv je podatak da se od 2015. do 2017. godine broj zaposlenih u državnim preduzećima smanjio za 1.000, isto kao i u javnoj upravi, a broj zaposlenih u privatnom sektoru povećao se za 26.000. Da su “državne jasle” odličan izbor radnog mjesta, pokazuju podaci o plaćama. Plaće u javnim firmama iznose 140 posto prosječne plaće u privatnom sektoru, odnosno, plaća u državnim firmama je za 40 posto veća u odnosu na privatne firme. Po ovom je BiH treća u Istočnoj Evropi, ispred su samo Rumunija sa 185 posto prosječne plaće u privatnom sektoru i Ukrajina sa 145 posto.

Državna preduzeća većinu investicija ostvaruju u infrastrukturi, ali percepcija građana o kvalitetu infrastrukture na vrlo je niskom nivou. U 2017. godini državna preduzeća uložila su 500 miliona maraka u energetiku, 200 miliona u transportnu infrastrukturu, a isto toliko i u informacijsko-komunikacijski sektor, te 100 miliona KM u rudarstvo.

No, zabrinjavajući je podatak koji su prezentirali autori analize da je samo 10 od 240 državnih preduzeća u Federaciji BiH finansijski zdravo, s druge strane, riziku je izloženo 118 preduzeća. U firmama koje su izložene finansijskom riziku zaposlena je 31.000 radnika, dok samo 2.000 ljudi radi u finansijski zdravim preduzećima. U RS-u je stanje još i lošije, u ovom entitetu nema nijednog finansijski zdravog državnog preduzeća.

Među “zdravim” preduzećima u FBiH jesu: JKP “Trnovo” (12 zaposlenih), Veterinarska stanica “Novi Grad” (10), JP za vodoprivrednu djelatnost “Spreča” (63), Veterinarska stanica “Čelić” (4), JKP “Komus” Gračanica (41), “Igman” Konjic (1.233), JP Vodovod i kanalizacija Kiseljak (22), “Unis Ginex” (737), JP Nacionalni park “Una” Bihać (22) i JKP “Čistoća” Čelić (19).

Zaključak ove analize svodi se na to da javna preduzeća ne doprinose ekonomiji koliko bi trebala, investicije vlade kroz državna preduzeća imaju negativan povrat, pa čak i novac uložen u infrastrukturu u percepciji građana ne donosi neku ljepšu sliku. Ono što je zabrinjavajuće jeste da firme neće moći vratiti nagomilane dugove bez podrške vlada, a tome treba dodati da će firme zbog niske likvidnosti upućivati zahtjeve vladama za novim novčanim podrškama. Čini se da kompletan godišnji budžet svih nivoa vlasti ne bi bio dovoljan da se izmire obaveze državnih preduzeća i da se njihovo poslovanje dovede na zelenu granu.

 

PROČITAJTE I...

Sindikat apelira na ministra Džindića da se ne pokoleba i ne uzmiče pred “ovim perfidnim napadima, koji nisu motivirani proklamiranom borbom za dobrobit RMU Banovići, ljudska prava, toleranciju i jednakost, već nekim drugim, podmuklim, politikantskim, pa i ličnim interesima”.

PRIDRUŽITE SE DISKUSIJI

Podržite nas na Facebooku!