“U Srbiji apsolutno nema uslova za demokratske izbore”

Mislim da je ovo zaista poslednja šansa da vratimo državu. Podrška se širi, ne samo od univerziteta i studenata već i od umetnika, lekara, vojnih i policijskih sindikata do penzionera. Ta količina ljudi koja je shvatila o čemu se radi iz nedelje u nedelju sve je veća”

Razgovarala: Amela BAJROVIĆ

Jedan od organizatora protesta “Jedan od pet miliona”, pozorišni, televizijski i filmski glumac iz Srbije Branislav Trifunović rođen je 1978. godine u Kruševcu. Glumom se bavi od 2000. godine. Odrastao je u glumačkoj porodici, njegov otac Tomislav prvak je Narodnog pozorišta u Kruševcu i užičkog pozorišta, a brat glumac Sergej Trifunović odnedavno je predsjednik Pokreta slobodnih građana Srbije. Majka Slobodanka je iz Mostara, pa je porodica Trifunović jedno vrijeme živjela i u ovom gradu na Neretvi, gdje i danas živi mnogo njegove uže familije.

STAV: Više hiljada građana učestvovalo je u subotu u desetom građanskom protestu “Jedan od pet miliona” u Beogradu. Da li je dalja sudbina Srbije sada u rukama građana?

TRIFUNOVIĆ: Nadam se da jeste, a mislim da su to i ljudi koji šetaju shvatili, kao što su i shvatili da više ne mogu svoju budućnost da daju nekim političarima koji su nas već toliko puta izneverili. Svi ljudi koji su iz subote u subotu s nama u Beogradu, ali i u više od 50 gradova Srbije, žele da vrate državu sebi, odnosno da je otmu od kriminalaca i onih koji su tu zbog nekih svojih biznisa i poslova i koji svako na svoj način prilagođavaju zakone sebi. Narodu je dozlogrdilo i sada je trenutak da to konačno, kako znamo i umemo, promenimo.

STAV: Imate podršku akademske zajednice, studenata… Mnogi ove proteste doživljavaju kao posljednju šansu da se promijeni sistem.

TRIFUNOVIĆ: Ja o tome pričam od samog početka, jer mislim da je ovo zaista poslednja šansa da vratimo državu. Podrška se širi, ne samo od univerziteta i studenata već i od umetnika, lekara, vojnih i policijskih sindikata do penzionera. Ta količina ljudi koja je shvatila o čemu se radi iz nedelje u nedelju sve je veća. Očigledno da to što mi govorimo nalazi put do ljudi koji su to i ranije prepoznavali, ali nisu imali s kim da podele, a sada je nekako mnogo lepše da šetamo zajedno i da znamo čiji smo i na kojoj smo strani.

STAV: Predstavnici opozicije, odgovarajući na poziv organizatora ovih protesta, usvojili su u petak prijedlog teksta Sporazuma sa narodom od sedam tačaka. Sporazumom se opozicija obavezuje da će se zajednički boriti za slobodne medije i poštene izbore, ali i da, ukoliko se ne ispune uvjeti za fer proces, na izborima neće učestvovati. Kako Vi vidite Sporazum?

TRIFUNOVIĆ: To je dobar početak razgovora, u koji kasnije moraju biti uključeni svi učesnici u ovom procesu, da bismo jednom zauvek zakon postavili iznad svakog pojedinca. Ovo su neke osnovne stvari koje ne zadiru u programe i opredelenja bilo kojih stranaka, već se tiču osnovnih postulata građanske države. Ono što mene kao građanina zanima jeste kako će se to provesti, ali tu postoje brojni predlozi, tako da ćemo o tome moći da pričamo kada prođe neko vreme. Uvek sam oprezan kada su političari u pitanju, opozicija je s nama na ulici, a ja se nadam da većina od njih misli što i mi.

STAV: Ministar vanjskih poslova i predsjednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić nazvao je ovaj prijedlog Sporazuma sa narodom ispraznim papirom sa zvučnim imenom, navodeći da je i Demokratska opozicija Srbije (DOS) imala ranije nešto slično, čega se danas više niko ne sjeća.

TRIFUNOVIĆ: Ne bih da trošim vreme komentarišući Dačića. Sama njegova pojava u politici Srbije dovoljno govori o paradoksu u kome živimo. On je devedesetih godina bio kod Slobodana Miloševića, a i dan-danas je na vlasti, što dovoljno govori o celom paradoksalnom sistemu i o tome ko je i kakvi su ljudi danas na vlasti Srbije. Vjerujem da on broji svoje poslednje dane kao ministar vanjskih poslova.

STAV: Da li bi se raspisivanjem prijevremenih izbora riješio problem u Srbiji?

TRIFUNOVIĆ: I opoziciji i građanima je jasno da se na ove izbore više ne izlazi, jer su to izbori na kojima se glas plaća 10 evra, litar ulja ili pet litara mleka. U zemlji ne postoji medijska sloboda, valjan birački spisak, dakle, apsolutno nema uslova za demokratske izbore. Na Vučićeve izbore se više ne izlazi, nego neka tu izbornu trku koju će otvoriti trči sa svojim prijateljima i neka mu to služi na čast. Opozicija koja je potpisala predlog teksta Sporazum sa narodom, ali i građani koji protestuju, daleko su od tih izbora.

STAV: Međutim, protesta nema u Sandžaku, u najvećem gradu ove regije Novom Pazaru mnogi se ponašaju pasivno. Dio sandžačke elite smatra da opozicija koja se nudi Vučiću nema drugačije stavove ni prema Bošnjacima, ni prema Bosni, ni prema Sandžaku.

TRIFUNOVIĆ: Ne znam zašto se odnos prema Bošnjacima gleda kroz partije, zašto se to već jednom ne gleda kroz građanski deo Srbije koji prema Sandžaku ima isti stav kao prema bilo kojem delu zemlje. Valjda će nekada doći kraj stranačkim podelama i budalaštinama. Mene i moje prijatelje nikada niko nije delio na Srbe, Bošnjake ili Hrvate. Ja samo gledam ljude, a u ostalim izgovorima koje neko koristi ne želim da učestvujem. Verovatno da i te podele služe opstanku ovih na vlasti i neka to njima služi na čast.

STAV: Režirali ste pozorišnu predstavu Beton mahala, u kojoj osmero mladih Novopazaraca govori o svojim svakodnevnim problemima, otvarajući religijska, politička i društvena pitanja, ali suštinski govore o ljubavi. Predstavu već četiri godine igrate u pozorištima širom Srbije, a bila je u prilici da je vidi i publika u Bosni, Hrvatskoj, Sloveniji i Makedoniji, međutim, u Novom Pazaru je osim premijere i reprize premijere više niste izveli. Može li se ova pasivnost Novog Pazara ka protestima povezati i s neigranjem te predstave?

TRIFUNOVIĆ: To i jeste suština, jer predstava upravo govori o zloupotrebi religije i tog celog regiona u političke svrhe. Kada neko progovori nekim drugim jezikom koji nije politički, to je odmah problem. Dakle, suštinski problem Sandžaka jeste što političari tamošnju situaciju koriste za sitne stranačke poene, a nikako se ne okreću ljudima. Pa i ova je predstava izbačena iz Novog Pazara jer se okrenula ljudima, a okrenula leđa strankama i strančarenju koje je tamo aktuelno godinama. Međutim, Beton mahala i dalje živi, prikazana je na brojnih festivalima, dobila je mnogo nagrada i, gde god smo je igrali, ljudi su prepoznali ozbiljnu ljubavnu priču nekih običnih ljudi koji žive u gradovima koji su politički podeljeni. Gde god smo je igrali, ispratili su nas ovacijama, aplauzima i suzama publike, što dovoljno govori o mešanju politike u kulturu i umetnost, što je velika budalaština.

STAV: Kakav je Vaš stav o Kosovu, da li ste za nastavak pregovora? Kako komentirate priču o razgraničenju Srba i Albanaca, koji bi kompromis, po Vašem mišljenju, bio dobar?

TRIFUNOVIĆ: To je pitanje visoke politike u koje se ja ne bih uplitao, jer ja nisam političar. Mnogo se stvari dešavalo u protekle tri-četiri decenije na koje ja kao građanin nisam mogao da utičem. Mene zanimaju ljudi, a ne konflikti. Mislim da smo shvatili šta su nam konflikti doneli svih ovih godina i svako rešenje koje će sačuvati narod i koje će nas dovesti u situaciju da možemo da razgovaramo jedni s drugima ću podržati. Generalno jeste učinjena velika nepravda ovoj zemlji, ali mislim i da je ova zemlja napravila mnogo nepravdi prema tim ljudima tamo, a istina je verovatno negde na sredini.

 

 

 

 

STAV: Kako komentirate uvođenje carinskih taksi koje su jednako pogodile Bosnu kao i Srbiju?

TRIFUNOVIĆ: Vučićev savetnik je Toni Bler, koji savetuje Hašima Tačija i Haradinaja. Verujem da se oni više viđaju nego ja sa svojim prijateljima i mislim da je sve to sitna dnevna politika koja služi tome da dovede atmosferu u kojoj će ljudi koji žive na tim područjima prihvatiti neki dogovor. Sve je to jedna šarena laža i predstava za narod koji suštinski ne zna šta se dešava tamo. Mi u Skupštini Srbije nismo imali raspravu o Kosovu, a kamoli negde drugo. Stalno se govori o nekim planovima koje neko neće da prihvati, a mi nikada nismo čuli nikakav plan. Mi živimo u tračevima, budalaštinama i mržnji koju seju političari, a kada odete na Kosovo, onda vidite da tamo nije baš tako kako nam oni predstavljaju.

 

STAV: U javnosti se govori i o mogućnosti otvaranja pitanja granica u Bosni i Hercegovini.

TRIFUNOVIĆ: Kao i na Kosovu, mislim da se isti princip događa i u Bosni i Hercegovini. Verujem da sve nacionalističke i izjave o prekrajanju granica služe u dnevnopolitičke svrhe, ne bi li te iste stranke i dalje ostale tu gde jesu. Svoj narod se plaši onim drugim, koji će da uradi neko zlo, a zapravo sve to služi da bi se ti ljudi vrteli ukrug i vladali, a nikoga u suštini ne zanima narod. Ljudi od tog silnog upućivanja na mržnju iz drugog bloka zaborave koliko imaju novca u novčaniku, kako žive i šta se događa u zemlji, tako da je to jedna velika šarena laža. Ovakva BiH kakva je i sada moraće da opstane, jer ne verujem da će iko moći da prihvati bilo kakvo prekrajanje granica.

 

STAV: Kako vidite odnose Beograda i Sarajeva?

TRIFUNOVIĆ: Ja ne gledam političke odnose jer me ne zanimaju. Imam svoje lične odnose sa Sarajevom, moji najbolji prijatelji žive tamo. Jedino što mogu je da svojim ličnim primerom te odnose poboljšam, što i radim, a oni neka se bave svojom politikom. Ja ću se baviti ljudima, to me je uvek više zanimalo nego politika.

 

STAV: Kako komentirate odnos između Vučića i Dodika, odnosno Vučićev odnos prema BiH?

TRIFUNOVIĆ: Što manje pažnje pridajemo njihovim izjavama i glupostima, to će se pre rešiti. Ne treba ih komentarisati jer njih to jedino i zanima. Ako uspemo da se suzdržimo od bilo kakvog komentarisanja šta je ko od njih rekao, šta su ovi ili oni uradili, vidjećete da će ljudi vrlo brzo početi da misle o nečem drugom, o suštinskim problemima, a ne o stvarima koje služe da bi se zamazale oči. Mislim da ljudi koji žive u BiH znaju koliko imaju prijatelja s jedne i druge strane i da s njima nemaju nikakvih problema, probleme jedino prave političari.

 

STAV: Da li je vrijeme da Srbija pristupi NATO-u? Institut za evropske poslove u analizi odnosa Srbije i NATO-a zaključuje da je vrijeme da Srbija, poslije Makedonije, bude sljedeća članica alijanse.

TRIFUNOVIĆ: To je opet visoka politika koju ja ne znam da komentarišem. Jedino što znam kao građanin ove zemlje jeste da smo sada okruženi NATO-om i da svako dalje naoružavanje ne vodi ničemu jer je sila oko nas. Ovaj narod ima bolnu uspomenu na bombardovanje i to je veoma teško promeniti, ali o tom potom. Ne bih želeo da se moj stav na takva pitanja veže za proteste u Srbiji jer mislim da su to stvari koje ja iz ove situacije u kojoj sam moram da razdvojim.

 

STAV: Da li je za Makedoniju dobro što je ušla u NATO? Kako vidite tamošnja dešavanja? Okončan višedecenijski spor Makedonije i Grčke oko promjene imena Makedonije u Sjeverna Makedonija.

TRIFUNOVIĆ: To je dokaz da problemi mogu da se reše mirnim putem. Ako su se i jedni i drugi dogovorili tesnim većinama, ali su se dogovorili i rešili taj višedecenijski sukob, ja moram to da pozdravim. To je za dobrobit jednih i drugih, a pogotovo Makedonije, koja je tako dugo ostajala na neki način po strani i verujem da će sada i ljudima tamo biti malo lakše i lepše da žive u toj zemlji.

 

STAV: Da li je glumcima mjesto u politici? Koliko Vam je breme prezimena, očeva i bratova karijera pomogla, a koliko odmogla u životu?

TRIFUNOVIĆ: Nisu mi mnogo njihove karijere pomogle, jer sam od starta imao otpor ljudi koji su oca i Sergeja poznavali i nekako su bili skeptični prema meni. Ja se nikada nisam obazirao na to, gurao sam svoju priču i znao da to što ja želim da radim ima veze samo sa mnom, a ne s nekim drugim. Zaboravio sam na te priče, iz ove perspektive mi deluju kao da su veoma davno bile i više se gotovo ne spominju. A što se tiče glumaca u politici, ja ću vas pitati da li je mjesto u politici nekome ko je završio ekonomiju, pravo, medicinu, nekome ko je keramičar. Zašto oni mogu da se bave politikom, a glumci ne, pogotovo zato što glumci ceo život kopaju po sebi i bave se ljudima, a pozorište je i samo nastalo u staroj Grčkoj kao mesto gde su građani dolazili da se obrate svojim političarima?! Tako da bi meni bilo čudno da glumci nisu u politici.

 

PROČITAJTE I...

Na sudu se ne bi vodila historijska, već rasprava o meritumu pravne stvari – laži i kleveti. Drugo, niti jedna objektivna historijska analiza nije dokazala da je Alija Izetbegović organizirao sistem bilo kakve, a kamoli masovne represije koja je završavala smrću čak i malog broja ljudi, pa je njegovo dovođenje u isti kontekst sa Staljinom, u najmanju ruku, neukusno, ako već nije provokacija. Izrečene neistine nemaju veze s činjenicama, dakle, lažne su i nanose štetu ugledu i časti Alije Izetbegovića i njegove porodice, a nisu dio rasprave o interpretaciji historijskih događaja

Tužilaštvo kojim rukovodi Gordana Tadić podiglo je u vrijeme njenog v. d. mandata optužnice protiv trojice generala Armije BiH i jednog komandanta specijalnih policijskih snaga MUP-a RBiH. Nije u pitanju samo dojam javnosti nakon svih tih slučajeva, pravni stručnjaci sada već izravno govore o tome kako se radi o direktnim pokušajima revizije historije i izjednačavanja odgovornosti za sve ono što se dešavalo na početku i tokom agresije na BiH. Posebice zato što se u nekim optužnicama nalaze teške kvalifikacije kakva je “udruženi zločinački poduhvat”

PRIDRUŽITE SE DISKUSIJI

Podržite nas na Facebooku!