Šaban Šarenkapić: Moj otac je kahvedžija

Sandžačko selo, i bihorsko i peštersko i starovlaško i župljansko, našlo je svoga pisca u Ćamilu Sijariću. Šaban je Šarenkapić pisac gradski, i to pazarski, onako kako je Verga pisac sicilijanski

 

MOJ OTAC JE KAHVEDŽIJA

 

Moj otac je kahvedžija dobar

i na glasu

Jedini koji ima već stalne mušterije

Doduše mahom mahalsku sirotinju

Po ceo dan on raznosi na tablji

ture

I prikuplja prazno suđe po radnjicama

Po ceo dan on je na oku i poskoku

Za svakog i pred svakim Božjim robom

Nikad ga nisam video da se

namršti

I nikad nisam čuo da podvikne i plane

Ali kad kući dođe moj se otac

ponese –

I više nije onaj dobrohotni kahvedžija

Zauzme minder i pogled na

avliju

Prekrsti noge: navede kapu i

komanduje

A nana kaže: ne do mu Bog

moć u ruke

 

Šaban Šarenkapić (Novi Pazar, 1956.), bošnjački pjesnik i prozaik

 

PROČITAJTE I...

Ovih dana razmišljam o ničim opravdanim optužbama oko jednog veoma značajnog časopisa, koji se u jednom trenutku pojavio kao istinski glasnik proljeća bošnjačkog kulturnog i književnog buđenja, o bošnjačkom časopisu za kulturu i društvo Behar, koji je preko dvadeset godina izlazio u Zagrebu. Izlazi i danas, ali nema više predznak bošnjački, a time ne samo da je izgubio svoju karakterističnu “magiju” nego smo ponovo svjedočili slične događaje s početka 20. stoljeća

PRIDRUŽITE SE DISKUSIJI

Podržite nas na Facebooku!