Promet “Binga” 732,8, a “Konzuma” 696,4 miliona KM

Kao što to i tržišni udio pokazuje, “Bingo” je najveći promet imao u supermarketima i hipermarketima – 357,8, odnosno 331,8 miliona maraka, dok je “Konzum” u supermarketima i hipermarketima prometovao s 278,8 i 162,8 miliona maraka. “Konzum” je veći promet ostvario u tradicionalnim prodavnicama, 254 miliona maraka, a “Bingo” 43,2 miliona maraka. “Bingo” i “Konzum” imaju dva različita koncepta, dva različita pristupa trgovini i u tome je ključ “Bingovog” uspjeha.

Trgovački lanac “Bingo” preuzeo je na bh. tržištu lidersku poziciju od “Konzuma”, regionalnog trgovačkog lanca u vlasništvu hrvatskog biznismena Ivice Todorića.

Objavio je to “Euromonitor”, vodeća svjetska agencija za marketing i tržišna istraživanja. Međutim, ono što je našoj javnosti ostalo nepoznato jesu konkretni podaci o udjelu u prodaji i ukupnom prometu. “Euromonitor” je ove podatke ekskluzivno ustupio magazinu Stav.

“Bingo” je prošle godine imao udio u maloprodaji od 10 posto, nasuprot 9,5 posto “Konzuma”. Supermarketi i hipermarketi najveća su snaga “Binga” jer u ovim segmentima “Bingo” drži 33,5 posto, odnosno 53,5 posto tržišta, dok “Konzum” u ova dva segmenta ima udio 26,10 posto, odnosno 26,20 posto. “Konzum” je bolji samo u segmentu tradicionalnih prodavnica (male prodavnice) s udjelom od 58 posto, za razliku od “Binga”, koji tu ima udio od 9,9 posto. “Bingo” je u 2016. godini ostvario promet od 732,8 miliona maraka, a “Konzum” u BiH 696,4 miliona maraka.

Kao što to i tržišni udio pokazuje, “Bingo” je najveći promet imao u supermarketima i hipermarketima – 357,8, odnosno 331,8 miliona maraka, dok je “Konzum” u supermarketima i hipermarketima prometovao s 278,8 i 162,8 miliona maraka. “Konzum” je veći promet ostvario u tradicionalnim prodavnicama, 254 miliona maraka, a “Bingo” 43,2 miliona maraka. “Bingo” i “Konzum” imaju dva različita koncepta, dva različita pristupa trgovini i u tome je ključ “Bingovog” uspjeha.

Naime, “Konzum” se fokusira na tradicionalne prodavnice, male svugdje dostupne objekte, u svakoj ulici i mahali. S druge strane, “Bingo” je fokusiran na velike trgovačke centre izvan gradova. Za male, usputne kupovine pogodniji je “Konzum”, ali za veliku kupovinu ipak je isplativije otići u “Bingo” jer njihovi trgovački centri imaju sve što je potrebno za praktičnu kupovinu. Upravo iz tog razloga, kupci se sve više okreću takvom načinu kupovine, jer nemaju vremena stalno ulaziti u male prodavnice na ulici i kupovati pomalo. “Konzum” posluje u okviru društva “Agrokor”, koje pod svojim okriljem drži veliki broj kompanija iz prehrambenog sektora, što mu omogućava da ima vlastite proizvode na svojim policama koje može prodavati po nižoj cijeni od konkurencije. No, i “Bingo” je krenuo s istim konceptom.

Tuzlanska firma kupila je nekoliko kompanija u stečaju, koje su bile poznate u prehrambenom sektoru Jugoslavije. Danas su te kompanije, nakon višegodišnjih problema, ponovo uspješne. Primjer su “Majevica” iz Srebrenika i “Semberka” iz Janje. Njihove proizvode sada možete naći na policama “Binga”, ali i drugih prodavnica. Osim toga, “Bingo” je uložio dosta novca u osnivanje farmi koka nosilja i tovnih pilića te sada na njihovim policama možete naći jaja i piletinu iz njihove vlastite proizvodnje.

Osim toga, “Bingo” je finansirao i pokretanje proizvodnje u tuzlanskoj “Diti”, te pomogao da firma opstane. Međutim, sve bi to bilo beznačajno da “Bingo” nema pošten pristup prema dobavljačima, posebno prema malim kompanijama. Naime, male bh. firme najčešće ističu da od “Konzuma” moraju čekati isplatu po nekoliko mjeseci, dok “Bingo” plaća odmah, odnosno na kraju mjeseca.

 

PROČITAJTE I...

Đug smatra da je “Pojas i put”, kao kineski program povezanog biznisa i privredne saradnje, ujedno i dobar kamen kušnje za naše vlasti da se udruže i učine iskorak u pokretanju nove proizvodnje, izvoza i zapošljavanja. Šanse su u tome svemu za Unsko-sanski kanton velike, ali je potreban naš aktivniji odnos i prijedlozi po tom pitanju. Bilo bi realno, kaže Đug, kada bi se našao barem jedan od programa s ovog područja

Ova će godina biti rekordna za tursku automobilsku industriju. Vozila proizvedena u turskim fabrikama vrijedna su 26 milijardi dolara. Toyota, Hyundai, Ford, Fiat, Renault i Mercedes-Benz samo su neki od ulagača u automobilsku industriju koji su u gradnju i opremanje pogona uložili milijarde eura i 50.000 ljudi u toj zemlji

PRIDRUŽITE SE DISKUSIJI

Podržite nas na Facebooku!