Odvratni lažov Nedžad Latić optužuje rahmetli Aliju da je bio UDBAŠ

Nedžad Latić bilo kakvu relevantnost u javnosti duguje isključivo umjetno nametnutoj percepciji nekadašnje navodne bliskosti s Alijom Izetbegovićem, a danas ga optužuje da je bio UDBAŠ

Spirala propadanja Nedžada Latića nikako da se zaustavi. Izgleda da za ovog patološki lažljivog egocentrika s narcisoidnim poremećajem ličnosti više ne postoji dno na koje bi mogao pasti. Lažljivi Latić ne samo što kontinuirano izmišlja vlastite (nepostojeće) ratne zasluge na uštrb svih ostalih istinskih heroja odbrane od agresije, ne samo što upotrebljava portal koji uređuje da bi prenosio najgnusnije laži o Armiji R BiH, on čak, da bi opravdao prodaju vlastite savjesti Fahrudinu Radončiću, sada tvrdi i da je rahmetli Alija Izetbegović bio, ni više ni manje nego UDBAŠ.

Latić u svome tekstu naravno tretira okolnosti Radončićevog sudskog procesa te svom financijeru u Avazovom tornju preporučuje da tuži Bakira Izetbegovića, ali odmah zatim pokazuje koliko je pogubio konce i u kakvom se mulju, u kakvom se dnu bez dna trenutno nalazi:

“Osobno zamjeram Aliji Izetbegoviću što nije dozvolio da se obnovi montirani proces iz 1983. godine, što su neke žrtve tog procesa tražile pa čak i same htjele tako nešto poduzeti a on ih je odvraćao od toga. To je najveća moja sumnja na politiku Alije Izetbegovića da je šurovao sa UDBOM, da li samo iz straha (?!), ili se radilo o paktu. To je moje ključno pitanje na koje još nisam našao odgovor iako sam mnogo tragao za tim. No, očito je da je zbog te slabosti Alije Izetbegovića Udba preživjela i implentirala se u ovaj, tako da kažem njegov, režim te da stoga imamo ponovljene montirane procese. E, to mora prestati i stoga i pišem ovu kolumnu!”, napisao je Nedžad Latić braneći Radončićeve sudske putešestvije.

Na Latiću, koji bilo kakvu relevantnost u javnosti duguje isključivo umjetno nametnutoj percepciji nekadašnje navodne bliskosti s Alijom Izetbegovićem, se možda ponajbolje vidi zašto postoje neukusne predrasude o nepristojno ambicioznim i primitivnim provincijalcima kojima ništa nije sveto. Nakon što je dugo vremena bukvalno živio od iznošenja u javnost tračeva o intimi porodice Izetbegović, Latić je sada konačno pao i na takve grane da pokušava unovčiti demonizaciju čovjeka koji je jedini razlog zašto mediokritet poput Latića nije u dubokoj anonimnosti, gdje mu i jeste mjesto. Tragedija Bošnjaka je da i u našoj savremenosti postoji veliki broj ovakvih primitivnih zloduha koji na svako dobro uzvraćaju zlom, i koji svoju pravu prirodu i narav pokažu tek kada se odmaknu od sahana.

 

PROČITAJTE I...

Austrija, s desničarskom ekstremističkom strankom na vlasti, trenutno je zemlja-eksperiment kojim se ispituje izdržljivost demokratije u Zapadnoj Evropi. Reporteri njemačkog magazina Spiegel posjetili su ovu zemlju kako bi istražili razloge njezinog odlaska desno, raspoloženju prema migrantima i razlozima zbog kojih gradonačelnici nekih austrijskih gradova na svojim ulicama ne žele muslimane. Stav, uz svoju opremu, donosi najveći i najvažniji dio reportaže objavljene na nekoliko strana u ovom uglednom njemačkom magazinu

Predsjednik Erdoğan i njegovi pouzdani saradnici imaju historijsku zaslugu što su izabrali efikasne načine borbe u zaštiti i odbrani prosperiteta kada je bio ugrožen Gülenovim pokušajem državnog udara. Ovo pitanje zaslužuje najveću pažnju jer se u njemu nalaze najvažnija iskustva i pouke kako treba upotrijebiti političku moć da bi se zaštitio prosperitet. Pogrešan izbor načina borbe može kompromitirati ciljeve i vrijednosti za koje se neki subjekt bori. U tom iskustvenom pogledu, od presudnog je značaja pravovremeno reagiranje odgovornih faktora države na čelu s Erdoğanom. Najvrednije iskustvo aktiviranje je naroda Turske kao subjekta zaštite prosperiteta

PRIDRUŽITE SE DISKUSIJI

Podržite nas na Facebooku!