Derviš je izgledao drukčije od bilo koga u njegovoj tamnoputoj i bučnoj porodici. Bio je plav. I ličio je na Herkulesa iz filmova koji su u to vrijeme dolazili u naš grad. Jedina razlika između njega i glumca koji je igrao Herkulesa bila je u tome što je Dervišovo maljavo tijelo bilo prekriveno tetoviranim ženama, zmijama i sličnim stvarima. Kad se umivao i prao na česmi u dvorištu, te su žene poskakivale kao da se bude iz sna. O zmijama da i ne govorim
.</p>
<p>Tu je stajala i Dervišova Razija.</p>
<p>Kad su ugledali čovjeka koji je ličio na nekog tajanstvenog prodavača, oboje ispustiše sve što su držali (Derviš ručnik, Razija Dervišov pribor za brijanje) i potrčaše mu u susret – u zagrljaj.</p>
<p>Ko bi drugi mogao biti taj mršavi, umorni čovjek ako ne Sakib – onaj kojeg se Ramadan uplašio kad je Derviš samo spomenuo njegovo ime.</p>
<p>Sutradan sam vidio Sakiba na avlijskoj česmi. Bio je gol do pojasa i pljuskao se. Nije više izgledao mršav. I on je bio tetoviran, ali samo na nekoliko mjesta. Mnogo manje nego Derviš. Njegove su tetovaže izgledale zagonetno. I opasno.</p>
<p>Ništa više na njemu nije bilo lažno.</p>
<p>Podigao je glavu i pogledao u mene. Čini se da je čitavo vrijeme znao da ga gledam.</p>
<p>Namignuo mi je, a ja sam se prijazno nasmiješio.</p>
<p>I to je bilo sve.</p>
<p>Nisam ga više vidio.</p>
<p>Mala kuća u kojoj je živio njegov brat i gdje je došao u posjetu sad je bila mirna i spokojna. Čak i kad je u nju svraćao Ramadan.</p>
<p>Čitav jedan neispisani, nepročitani roman.</p>
<p>Njegovi likovi razbježali su se po šaru i izgubili u nepoznatom.</p>
<p>Ipak, ne mogu to zaboraviti. Tad sam, čini mi se, nešto vidio ili shvatio. Možda to da je snaga nešto što se skriva u čovjeku. Nešto što se ne vidi tako jednostavno izvana.</p>
</div><!-- entry-content -->
<footer class=)
Sljedeći članak
O jednoj “nedovršenoj” džamiji
PROČITAJTE I...
SAMO SE ISTI PREPOZNAJU I RAZUMIJU
Samoća je neka vrsta smrti. Odeš u džamiju, u šetnju, vidiš se s prijateljima, ali kad se kahve popiju i priče ispričaju, tromo, bezvoljno, jer znaš šta te čeka, vraćaš se u nešto iz čega si tek nakratko i prividno pobjegao
Treći dan na Majevici i jedno bure za četnike
“Uskoro će krenuti”, dobaci vojnik koji je bio do nas, “uvijek kreću nakon što prestane artiljerijska priprema.” Palo je još nekoliko granata, a onda je sve utihnulo. Čulo se samo pojedinačno puškaranje koje je dopiralo s naše lijeve strane; stari recept koji su oni koristili za odvlačenje pažnje, mada mi nismo bili tako naivni da u to povjerujemo