Glasaj za kravu

Novinar Stava, predstavljajući se kao “seljak” – Meho, Radiša ili Mato, pitao je kandidate za načelnike i gradonačelnike šta mu nude da glasa za njih. Neki su nudili “ništa”, neki samo poštenje. Bilo je i maglovitih obećanja, ali i hrane, ovaca i krava u njima

Meho Bašić, Radiša Pašić i Mato Raguž sasvim su obični bosanskohercegovački seljaci koji sve u životu gledaju pojednostavljeno držeći se devize “đe sam tu ja”. Naravno, život je težak, neimaština pritisla, pa su tako i lokalni izbori prilika da svako od njih uzme svoj dio “plijena”. Njihov glas ima konkretnu, u novcu ili nečemu drugom, mjerljivu vrijednost. Zanima ih samo šta će dobiti ako glasaju za nekog kandidata. Zato su pitali neke od kandidata za načelnike i gradonačelnike šta će im dati budu li 2. oktobra glasali za njih. Ali, Meho, Radiša i Mato nisu stvarni likovi, izmišljeni su, ali su odgovori kandidata stvarni. Osim što odgovori pokazuju na šta su sve pojedini kandidati spremni učiniti da dođu do pozicije u vlasti, pokazuju i stepen kulture, strpljenja i spremnosti da se “neobrazovanom bosanskohercegovačkom seljaku” objasni šta nudi stranka ili kandidat. U nekim slučajevima doza arogancije prema “neobrazovanom seljaku” zaista je zastrašujuća.

Meho je prvo nazvao Damira Nikšića, nezavisnog kandidata za načelnika Općine Centar Sarajevo.

Meho: Ti si se kandidovao za načelnika općine. Vidi, mene interesuje šta ja imam ako glasam za tebe, brate?

Nikšić: Kako misliš?

Meho: Pa jarane, svi daju nešto kad se glasa, šta ti daješ?

Nikšić: Ništa

Meho: Pa dobro zašto onda da glasam, zašto da idem u nedjelju na izbore?

Nikšić: Pa ne moraš, što ćeš glasat’, a jesi pročit'o išta što sam napis'o!? Znaš čitati?

Meho: Ma slabo, gled'o sam ti video.

Nikšić: Pa eto, ako se slažeš s tim, glasaj, ako se ne slažeš, nemoj.

Možda je Damir Nikšić dobar u snimanju videoklipova, ali u komunikaciji s običnim građaninom, pardon, “seljakom”, uopće nije. Nije se ni potrudio da mu objasni ono što objašnjava u videoklipovima, a podsjetimo, glas obrazovanog i neobrazovanog birača vrijedi isto.

Samofinansirajući kandidat koji ne plaća glasove

Zato je Halid Hundur, kandidat za načelnika Općine Tešanj, bio strpljiv i ljubazno je objasnio i šta nudi i šta ne nudi. Nazvao ga je telefonom Meho iz Medakova.

Meho: Halo, je l’ Halid?

Hundur: Jeste.

Meho: Ovdje Meho iz Medakova. Vidi, Halide, ja sam viđo da si se ti kandidov'o. Ja sam htio tebe pitat šta'š ti nama dat’ da mi glasamo za tebe?

Halid se nasmijao i nastavio: “Ovako, ja ne plaćam glasove, nezavisni sam kandidat i sam sebe finansiram, ne dijelim neke pakete. Ja sam izašao na izbore, ako Vi smatrate da sam ja taj čovjek, ja nudim poštenje i nisam potkupljiv. Prema tome, ako Vi smatrate da trebate takvog čovjeka, onda i glasajte. Ako smatrate da vam oni mogu više dati, onda glasajte za njih. Jedino što ja mogu ponuditi jeste čast, poštenje i tako te vrijednosti.”

No, ne da se ni Meho, pa pita dalje: “Vidi, nama u selu treba rasvjeta, bi l’ ti nama mog'o pomoć’ kako da to napravimo?”

Halid: Ako Bog dadne nafake da se prođe, svi će dobiti istim aršinom. Zec je u šumi, a da palimo ražanj, nema smisla.

A nisu svi strpljivi kao Halid. Meho iz Gradišća nazvao je i Mirada Hadžiahmetovića, kandidata za gradonačelnika Zenice. Ali kad je Mirad čuo šta ga Meho pita, brzinom munje spustio je slušalicu.

Meho se nije obeshrabrio. Nastavio je prešavši iz srednje u zapadnu Bosnu. Ejub Dizdarević Bubo, kandidat za gradonačelnika Bihaća, bio je sljedeći kandidat od kojeg je Meho tražio “ono nešto” u zamjenu za glas na izborima.

Meho: Halo, Bubo, ovdi Meho. Ja sam vidio da si se ti kandidov'o, znaš, pa sam ja tebe htio pitati šta ti daješ da ja glasam za tebe, šta nudiš, imam ja i moja porodica ovdje, mi bismo glasali.

Bubo: A koji Meho, kako se prezivaš, đe budeš?

Meho: Iz Ozimica.

Bubo: Ne znam pratiš li ti nas na društvenim mrežama?

Meho: Ma slabo ja te mreže.

Bubo: Ja bih se volio s tobom naći pa da mi popričamo. A jesi ti čitav il’ si invalid? Ima ljudi invalida, jesi čitav, hodaš i to?

Meho: Hodam, hodam. Slab sam ti ja za te mreže, kako to kažeš, al’ mogu hodati.

Bubo: Nije problem, buraz. Ja sad žurim stvarno, javi se, pošalji poruku kad budeš u Bihaću.

Izbori, a niko ništa ne nudi. Čudno. Taman kad je Meho pomislio da će ostati kratkih rukava, pojavi se “svjetlo na kraju tunela” u liku kandidata za načelnika Općine Ustikolina – Foča Eseda Radeljaša.

Meho: Halo, je l’ to Radeljaš?

Radeljaš: Jesam.

Meho: Viđo da si se ti kandidov'o za ove izbore. Šta bi ti meni dao da ja glasam, šta ti meni nudiš?

Radeljaš: A ko je?

Meho: Ovdi Meho.

Radeljaš: Koji Meho?

Meho: Iz Donjeg Sela. Šta ja mogu da očekujem od tebe da glasam?

Radeljaš: A đe iz Donjeg Sela, iz Jabuke?

Meho: Jah, jah.

Radeljaš: A kako se prezivaš Meho?

Meho: Ama nije bitno prezime, nego pitam te šta mi nudiš da glasam?!

Radeljaš: Ko je bolan? Šta ću ti nudit’, ko je da znam, ja znam odozdo tu raju?! Koji Meho, kako se prezivaš, kako ću znat’ ko će glasat’ ako nije bitno!?

Meho: Dogovorićemo se, brate, samo da ja vidim šta ti nudiš.

Radeljaš: Jesi prijavljen tu?

Meho: Jesam.

Radeljaš: Koga imaš?

Meho: Imam ženu i dvoje djece, al’ djeca ne glasaju, ona su mala, samo ja i žena.

Radeljaš: Pa eto, ne znam šta tražiš, nikakav problem nije.

Meho: Da ti pravo kažem, teško se živi, ako se može šta pomoći.

Radeljaš: Može, može. Reci, hoćeš hrane da ti dam, reci šta hoćeš?! Nikakih problema nije. Šta god se dogovorimo, uradiću ja.

Meho: Ma znaš šta, ako more kakvih ovčica il’ šta slično, hrane se more naći uvijek.

Radeljaš: A đe si ti, đe živiš?

Meho: Ja sam Bašić, u Donjem Selu, pa ćemo se mi naći i dogovoriti.

Radeljaš: Hoćeš ti ovaca?

Meho: Ma ja.

Radeljaš: Nije problem, dogovorićemo se mi da ja tebi dam šta ti je potrebno, nikakih problema nije. Zovni ti mene pa ćemo se dogovoriti sve šta je, al’ ja mogu tebi to obezbijediti šta ti bude trebalo, ovaca ili krava, ne znam već šta je. Dogovorićemo se, pa će to što ti ja kažem sigurno biti tako.

 Poziv za tribinu u Kostajnici

Meho će, dakle, dobiti ovce ili kravu, ali šta će dobiti Mato Raguž. On je nazvao načelnika Općine Stolac Stjepana Boškovića, ujedno i kandidata za novi mandat na ovoj poziciji. Nakon što ga uljudno pozdravi, Mato ispali: “Šta nudite da glasam za vas, načelniče, imate li šta da mi ponudite?”

Stjepan: A šta bi vama trebalo, recite?

Mato: Ah, pa trebalo bi svašta, znate kako se teško živi.

Stjepan: Jah, jah! Znam to, samo reci šta treba?!

Mato: Ma ja se malo bavim ovom poljoprivredom, ne znam hoće l’ biti kakvih sadnica, ovih voćki?

Stjepan: Vi, prijatelju moj, morate znati šta vam treba pa onda mene zvati i pitati. Trebate imati konkretan zahtjev. Ako sam vam se javio, trebate imati zahtjev. Dođite u Općinu.

Ni Radiša Pašić nije bio bolje sreće. On je nazvao kandidatkinju za načelnicu Opštine Kostajnica Biljanu Dejanović-Gligić.

Radiša: Halo, ovdi Radiša. Ja sam vidio da ste se Vi kandidovali za načelnicu. Šta Vi nudite, šta ja mogu očekivati ako glasam?

Biljana: A koji Radiša?

Radiša: Iz Grdanovca

Biljana: Iz Grdanovca. Aha, aha. A prezime?

Radiša: Pašić.

Biljana: Nismo planirali praviti tribinu u Grdanovcu, ali imamo u srijedu (28. septembar, op.a.) ovdje centralnu tribinu, pa dođite.

Radiša: Mene zanima šta ja mogu dobit’ od Vaše stranke. Šta mi nudite?

Biljana: Znate šta, mi smo nova, moderna stranka, mi nemamo pare da nudimo niti to hoćemo. Mi imamo skroz drugi pristup, mi bismo voljeli da možete doći i da poslušate naš program. Ja vama ne mogu reći da mi nudimo, to ovi drugi nude pare, gorivo i ostalo. Mi to ne nudimo i nećemo time da se bavimo. Morate biti svjesni da onaj ko kupi vaš glas, od njega više ništa ne možete očekivati, on nema više nikakvu obavezu prema vama. Ja bih zaista voljela da dođete na tribinu i da poslušate. Ima iz Grdanovca na listi Dragan Ignjatović. Mi zaista nećemo ništa da nudimo, ali imamo jedan ozbiljan program kakav niko dosad u Kostajnici nije ponudio, imamo rješenja za sve probleme, zaista nove ideje koje dosad niko nije vidio.

Biljana je, uz Halida, bila zaista najljubaznija i najstrpljivija prema “seljaku” i jedina koja je srdačno zahvalila na pozivu.

Navodi o kupovini glasova u BiH stara su priča, ali nije zgorega još jednom podsjetiti na nju. Ali, ako je za utjehu, ovaj test dokazuje da ima političara koji naklonost glasača ne žele kupovati kao na pijaci.

P.S. Izvinjavamo se kandidatima ako smo ih lažnim predstavljanjem doveli u neugodnu situaciju, ali ljudi koji žele javnu funkciju i od kojih se očekuje da rade za javno dobro moraju biti spremni i na ovakve pozive. Oni što poštuju izborna pravila nemaju razloga da se boje.

PROČITAJTE I...

“Ne želimo otvarati priče o ustavnim reformama, rekonstrukcijama vlada, ukidanju ministarstava, podjelama ministarstava, podjelama RTV servisa i slično. HDZ želi upravo ove teme staviti u prvi plan, do kraja mandata postići dio ciljeva koje obećava već deceniju svojim biračima. Dakle, između SDA i HDZ, a time i između Čovića i mene, predstoji saradnja, ali i borba za redoslijed prioriteta”

: Spremnost NATO-a da Bosni i Hercegovini i njenim Oružanim snagama pruži ne samo stručnu već i materijalnu pomoć radi ubrzavanja procesa modernizacije dodatno je ohrabrujuća ako se ima u vidu zastoj u realizaciji Akcionog plana za članstvo (Membership Action Plan – MAP) uslijed opstrukcija Vlade Republike Srpske o pitanju knjiženja vojne imovine, što je jedan od bitnih preduvjeta za ulazak u NATO

PRIDRUŽITE SE DISKUSIJI

Podržite nas na Facebooku!